Fosilizacija duše

Knjiga Fosilizacija duše pripada žanru refleksivne proze i nju najkraće definiše i objašnjava naslov recenzije profesora Dragutina Maslovarića – Latentna jezgrovitost. To znači da misao ili delo na površini deluju jednostavno ili obično, ali u pozadini sadrže izuzetno zgusnuto i snažno značenje koje se otkriva tek dubljim čitanjem.

Odlomak: Trag sa pozlatom

Valjda ću imati sreće da ostarim. U farmericama i nasmejana. Daa, i crveni lak. Sa uspomenama, kako drugačije!? Ne pristajem da bude bez njih.

Hoću da zapamtim ovaj osećaj što treperi, ovaj zanos i ples duše kojima sam dala potpunu slobodu. Hoću da zapamtim sve ovo što je za mene poprimilo vanvremenske razmere, što je jezgro mojih misaonih poduhvata. Toliko je značajno i veliko da ne poznaje i ne priznaje zaborav.

Otvaram oči širom, nek svesno gledaju ono što retko ko vidi, da bi se i tada sećale. I puštam kožu da dovoljno upija, da bi i tada isto osećala.

I ostaću svoja, jednostavna i tiha. Sa mojom lirikom ruku pod ruku. Verna iskrenosti koja je bila jedini uslov za sve što je srce osećalo i htelo. Odana bezuslovnosti za sve što je duši uzelo deo. Moja će duša biti moj heroj. Nosiće lepotu isijanu iz nesebičnosti i moći da sve ostavi tamo gde treba, gde pripada, a da ipak bude moje. A šta sa dušom, ako se ne daje?! Ako ne dotakne drugu, onda hodanje ovozemaljsko nema smisla. Onda se poništava smisao postojanja.

I sad znam, ostaće trag. Neizbrisiv. Drugačiji od drugih. Ostaće trag tačno određenog oblika i boje.

Trag sa pozlatom.