Фосилизација душе

Књига Фосилизација душе припада жанру рефлексивне прозе и њу најкраће дефинише и објашњава наслов рецензије професора Драгутина Масловарића – Латентна језгровитост. То значи да мисао или дело на површини делују једноставно или обично, али у позадини садрже изузетно згуснуто и снажно значење које се открива тек дубљим читањем.

Одломак: Траг са позлатом

Ваљда ћу имати среће да остарим. У фармерицама и насмејана. Даа, и црвени лак. Са успоменама, како другачије!? Не пристајем да буде без њих.

Хоћу да запамтим овај осећај што трепери, овај занос и плес душе којима сам дала потпуну слободу. Хоћу да запамтим све ово што је за мене попримило ванвременске размере, што је језгро мојих мисаоних подухвата. Толико је значајно и велико да не познаје и не признаје заборав.

Отварам очи широм, нек свесно гледају оно што ретко ко види, да би се и тада сећале. И пуштам кожу да довољно упија, да би и тада исто осећала.

И остаћу своја, једноставна и тиха. Са мојом лириком руку под руку. Верна искрености која је била једини услов за све што је срце осећало и хтело. Одана безусловности за све што је души узело део. Моја ће душа бити мој херој. Носиће лепоту исијану из несебичности и моћи да све остави тамо где треба, где припада, а да ипак буде моје. А шта са душом, ако се не даје?! Ако не дотакне другу, онда ходање овоземаљско нема смисла. Онда се поништава смисао постојања.

И сад знам, остаће траг. Неизбрисив. Другачији од других. Остаће траг тачно одређеног облика и боје.

Траг са позлатом.